Ma šta kažeš?!

Ptičiji mozak

Kada su gospođu Etel Smit (1858–1944), kompozitora ali i poznatu englesku feministkinju, pozvali na večeru književnica Virdžinija Vulf i njen suprug, Etel je odlučila da do njihovog doma dođe – biciklom. Do kuće Leonarda Vulfa u Saseksu umetnica je trebalo da prevali bar tridesetak kilometara biciklom, pa je krenula u kompletu od tvida, nimalo elegantnom. Nadomak kuće svojih domaćina pomislila je da se ipak neprikladno obukla jer su Vulfovi pozvali i druge ugledne goste. Etel Smit bila je gotovo uverena da je trebalo da obuče haljinu i korset. Zato je ušla u seosku prodavnicu i upitala da li možda imaju korsete. Nažalost, nisu imali... A onda je u uglu prodavnice ugledala kavez za ptice...
Pola sata kasnije Virdžinija Vulf primetila je da se nešto neobično dešava u njenom dvorištu. Kada je izašla napolje, imala je šta da vidi. Etel Smit pokušavala je da se – umesto u korset – uvuče u ptičiji kavez kako bi je bar malo stegao u struku.

Strah

Hauard Hjuz (1905–1976), čuveni američki filmski producent i avijatičar, bio je poznat po strahu od zaraza i bakterija. Taj bolesni strah vremenom ga je odvojio od ljudi, pa je 1958. godine doživeo nervni slom. Od tada je Hjuz živeo u jednoj maloj kući u pustinji blizu Las Vegasa. Njegovi jedini prijatelji bili su mormoni iz susedstva čiji je zadatak bio da ga štite od zaraza. Verujući da bi u njegovu kuću ipak mogle da uđu bakterije (radoznali turisti neprestano su nastojali da razgledaju to mesto), Hauard Hjuz je počeo da se seli iz hotela u hotel menjajući sobe uvek u gluvo doba noći. Čim bi ušao u hotelsku sobu, plastikom bi prvo zapečatio vrata i prozore, a hranio se gotovo isključivo čokoladama. Kada je 1966. godine vlasnik hotela u kom je odseo zatražio da Hjuz napusti sobu, ovaj je, da ga ne bi izbacili, jednostavno – otkupio hotel.

Bruka

Austrijski kompozitor Arnold Šenberg (1874–1951), poznat kao jedan od glavnih tvoraca atonalne muzike, bio je besan kad je objavljena knjiga Tomasa Mana „Doktor Faustus”. Naime, glavni junak romana je Adrijan Leverkin, kompozitor koji „prodaje dušu đavolu” izmislivši novi notni sistem poput onog Šenbergovog...
Posle objavljivanja knjige kompozitor je, u ljutnji, napisao otvoreno pismo javnosti optužujući Tomasa Mana za plagijat. Ali, Man je uspeo da odbrani roman govoreći o velikom uticaju koji je Šenberg imao na njega. I pored toga, kompozitor je imao utisak da je Leverkin, junak romana, upropastio njegov ugled u kulturnoj javnosti i do kraja života je žalio zbog toga.
– Da mi je Tomas Man samo nagovestio da namerava da napiše roman o kompozitoru, ja bih za sat vremena za njega posebno izmislio neki drugi način komponovanja! – govorio je Arnold Šenberg.

Lek protiv nervoze

Baletski umetnik Robert Helpman bio je veoma počastvovan kada ga je u popodnevnu posetu pozvao engleski baron Džerald Berners (1883–1950), muzičar, poznat inače kao neobičan čovek. U prekrasnom dvorcu nedaleko od Oksforda gospodina Helpmana primili su ljubazno i uveli ga u salon. Na njegovo ogromno iznenađenje, u salonu je zatekao – konja. Potom je, kao da se ništa neobično ne dešava, poslužen čaj. Baron Berners upitao je Helpmana da li čaj pije s limunom ili mlekom, a konja je ćutke poslužio kockama šećera.
Zapanjenom gostu niko nije objasnio šta se to događa. Naposletku je baron izjavio da se konj dovoljno najeo, te da sluga može da ga otprati do štale... Ubrzo potom i Helpman je napustio baronov dom. Posle izvesnog vremena baron i baletan ponovo su se sreli. Ne mogavši da se suzdrži, Robert Helpman ga je upitao:
– Ne razumem zašto je u salonu vašeg raskošnog dvorca za vreme moje posete morao da bude prisutan i konj?
Baron je dao neobično objašnjenje:
– Vidite, kada ljudi ugledaju konja u salonu, smesta postanu nervozni. To mi se dopada budući da sam i ja veoma nervozan čovek. A kada vidim da su i gosti uznemireni, ja se opustim.

Lažno klicanje

Iako je za života stekao slavu, italijanski kompozitor Đuzepe Verdi (1813–1901) nije bio sasvim ubeđen da će njegovo celokupno delo preživeti sud istorije, pa je svoje rane kompozicije spalio. Osim toga, kada bi posle izvođenja neke opere italijanske patriote klicale „Verdi! Verdi!”, najčešće je odbijao da se pokloni. Zašto?
– Znam da ne kliču meni, već nekom drugom kome ne smeju javno! – govorio je Đuzepe Verdi.
Naime, njegovo prezime bilo je, zapravo, akronim rečenice: Vittorio Emmanuele, re d’Italia! (Vitorio Emanuele, kralj Italije!)

Čovek sa 104 žene

Neki ljudi, jednostavno, vole često da se žene. Jedan od takvih bio je i Đovani Viđiloto (1929–1989), poreklom iz Sirakuze na Siciliji. Poslednjeg dana decembra 1981. godine on je bio uhapšen u Floridi (SAD) pod optužbom da se ženio 104 puta! Niko ne bi imao ništa protiv njegovih venčanja da se Đovani ikada razveo! Ali, on nijednu ženu nije želeo da ostavi, a svaka od njih bila je ubeđena da je jedina! Tokom četrdeset godina bračnog života, Viđiloto je našao neveste u četrnaest različitih zemalja sveta i dvadeset sedam zemalja SAD. Najplodotvornija bila mu je 1968. godina: tokom jednog krstarenja zaveo je četiri dame kojima se na tom istom krstarenju i – oženio.

Strast je i te kako važna

Slavnoj francuskoj pozorišnoj glumici Sari Bernar (1844–1923) dugogodišnja obožavateljka uputila je jednom prilikom pismo puno prekora. Žalila se što glumica stalno tumači uloge žena obuzetih ljubavnom strašću, te ugledna dama nikada nije u prilici da povede u pozorište i svoju maloletnu kćerku. Sari Bernar i te kako je bilo važno mišljenje obožavalaca, pa se potrudila da odgovori i ovoj gospođi. Napisala joj je pismo: „Poštovana gospođo, ipak imajte u vidu sledeće: da niste i sami bili obuzeti strašću, sada ne biste imali kćerku zbog koje brinete da li da je dovedete u pozorište ili ne”.

Kapetan Antonio

Čuveni španski glumac Antonio Banderas maštao je kao dečak o tome da postane fudbaler. Ali, u četrnaestoj godini slomio je stopalo... Tako je morao da se oprosti od snova o fudbalu čemu su se njegovi roditelji izgleda radovali. Oni su, naime, želeli da Antonio po svaku cenu pristupi španskoj vojsci. Ni to se nije dogodilo. Mladić je otišao od kuće, posvetio se glumi i postigao veliki uspeh. Posle filmova „Filadelfija”, „Ubice”, „Desperado”, „Maska Zoroa”, „Frida”, „Deca špijuni”, uoči prošlogodišnje premijere filma „Bilo jednom u Meksiku” Roberta Rodrigeza, otac slavnog glumca rekao je gotovo tužno: – E, moj sine! Čemu sav ovaj sjaj? Do sada si već mogao da budeš kapetan.

Zanimljiv savet

Kao mladi pijanista, Vladimir Horovic (1903–1989), budući slavni muzičar, sreo je tada već čuvenog kolegu Artura Šnabela (1882–1951). Znajući da će život bez sumnje posvetiti koncertnom nastupanju, Horovic je zamolio Šnabela da ga posavetuje šta da radi kada u kompoziciji dođe do onih delova koji su najteži za sviranje. „Šta da radiš kada prigusti? Počni da se kreveljiš! Pravi paćeničke i bolne izraze... To će svakako odvući pažnju publike od muzike”, posavetovao ga je Šnabel.

Život s anđelom

Porodična priča američke glumice Ume Turman veoma je zanimljiva. Njen otac Robert prvi je Amerikanac koji je postao budistički sveštenik na Tibetu. Majka je svojevremeno bila foto-model i slikala se za naslovnu stranu modnog časopisa „Vog”. Majčinog oca, nemačkog barona, nacisti su držali u zatvoru jer nije hteo da oda gde se kriju njegovi prijatelji Jevreji. Baka po majci bila je čuvena švedska lepotica: prema njenom liku napravljena je statua koja se i danas nalazi na kapijama grada Treleborga. Kada je Umi bilo devetnaest godina, udala se za glumca Garija Oldmana. Ostali su u braku manje od godinu dana. Na pitanje zašto su se razišli, Oldman je odgovorio: „Zato što je Uma anđeo. Pokušajte vi da živite s anđelom”.

Car pešadinac

Ruski car Petar Veliki (1672–1725) po mnogo čemu je bio neobičan vladar. Na primer, u borbi protiv Turaka 1695. godine borio se sa svojim vojnicima kao običan pešadinac verujući da će na taj način najbolje doprineti pobedi sopstvene vojske. A jednog zimskog dana 1724. godine car je ugledao brod kako tone. Ne razmišljajući o tome da bi to neko drugi trebalo da učini umesto njega, smesta je skočio u ledenu vodu kako bi pomogao da se spasu ljudi s broda. Budući da je dugo bio u hladnoj vodi, car se prehladio i dobio visoku temperaturu. Požrtvovani Petar Veliki umro je nekoliko nedelja kasnije.

Ko ima prednost?

Poznati pozorišni glumac Ričard Barbidž, nerazdvojni prijatelj čuvenog pisca Vilijema Šekspira (1564–1616), tumačio je glavnu ulogu u komadu „Ričard III”. Glumca je zapazila izvesna bogata lepotica koja ga je pozvala da zajedno provedu noć... Trebalo je samo da sledeće večeri posle predstave dođe u posetu i najavi se kao Ričard III. Čuvši iz prikrajka njihov dogovor, Šekspir je odlučio da preduhitri svog prijatelja. Pre završetka predstave krenuo je u posetu lepoj dami i najavio se kod njenog sluge kao Ričard III. Dama ga je primila. Nije čak imala ništa protiv što je glumca u njenoj postelji zamenio pisac... I ubrzo, dok su bili u ljubavnom zanosu, stigao je i Ričard Barbidž. Sluga je pokucao na vrata i doneo poruku na kojoj je pisalo: „Ričard III”. „Dozvolite da ja odgovorim”, rekao je Šekspir domaćici. Napisao je nekoliko reči: „Žalim, prijatelju. Pre Ričarda III dolazi Vilijem Osvajač”.

Zašto papagaj kašlje?

Merilin King veoma se zabrinula kad je čula kako njen trinaestogodišnji papagaj, nazvan Nelson, kašlje i zacenjuje se kao da se bori da dođe do daha. Ova pedesetogodišnja stanovnica američkog grada Denvera papagaja je odmah odvela veterinaru. I pored svih mogućih pregleda, nije moglo da se utvrdi šta je papagaju. Izgledalo je da je odličnog zdravlja. Ako je tako, i veterinari su bili zbunjeni, zašto toliko kašlje?
Ubrzo se sve razjasnilo. Pre nego što je stigao u dom Merilin King, papagaj je živeo u jednom staračkom domu. Ptica je, jednostavno, podražavala zvuke koje je svakodnevno slušala u domu gde veliki broj starijih ljudi kašljuca po ceo dan. Po Merilininim rečima, Nelson najbolje oponaša kašalj po kome se prepoznaju pušači.

Sladak život

„Život sam proveo lagodno i u blagostanju”, rekao je turski sultan Gijas-ud-din Kiji neposredno pre smrti. „Živeo sam u zemlji užitka u kakvoj do sada nije živeo nijedan vladar”, bile su njegove poslednje reči.
Dogodilo se to u 15. veku. Sultan se zaista nije šalio. Znao je da uživa u životu: imao je, između ostalog, ogroman harem sa 15.000 žena i milosnica.

Skromnost

Bertrandu Raselu (1872-1970), britanskom filozofu, matematičaru i književniku, prišao je jednom prilikom kolega filozof i saopštio mu kako treba o nečemu važnom da se dogovore. Inače, neposredno pre ovog događaja, taj filozof je napisao knjigu prepisujući gotovo doslovce već objavljene Raselove filozofske studije. Budući da nečasni ljudi nemaju granicu u svom besprizornom ponašanju, plagijator je Raselu nadobudno saopštio:
„Napisao sam izvanrednu knjigu. Siguran sam da će vam se svideti. Čini mi se da biste jedino vi mogli da govorite o njoj na književnoj večeri i tako je predstavite javnosti”, rekao je filozof.
„Skromnost mi nalaže da to ne učinim”, odgovorio mu je kratko Rasel.

Najprometnije vazdušne luke

Statističari su izračunali koji su aerodromi u svetu bili najprometniji 2004. godine. Na prvom mestu, sa 83,6 miliona putnika, našao se „ATL”, aerodrom u Atlanti, na „ORD” u Čikagu sletelo je i poletelo 75,4 miliona putnika, na trećem mestu je evropska vazdušna luka „Hitrou” u Londonu (67,3 miliona putnika), četvrti na listi je losanđeleski aerodrom „LAX” sa 60,7 miliona putnika, 59,4 miliona zateklo se u Dalasu, a u isto vreme u Frankfurt je stiglo ili je otputovalo 51,1 milion osoba.

Krilati dinosaurusi

Naučnici su otkrili novu vrstu dinosaurusa koji je bio na putu da od mesoždera postane biljojed. U američkoj državi Juti pronađena je masovna grobnica pticolikih džinova nazvanih Falcariu utahensis. Zubi ovih krilatih dinosaurusa nisu mnogo oštri jer više nisu služili za kidanje mesa, dok su im creva produžena i prilagođena varenju biljaka.

Šah s povezom

Za vreme turnira u Edinburgu 1937. godine američki šahovski majstor Koltanovski (1903–2000), poznat i kao odličan zabavljač, posle svog nastupa ušao je u „Ginisovu knjigu rekorda”: igrao je na 34 table simultano, ali povezanih očiju! Odneo je pobedu nad dvadesetčetvoricom igrača, samo jednu partiju je izgubio, a sa ostalima igrao – nerešeno!
Na Islandu 1977. godine Čehoslovak Vlastimil Holt igrao je protiv 550 protivnika (od kojih 201 simultano) i izgubio samo deset partija tokom meča koji je trajao više od trideset časova.

Merilo

Ludvig van Betoven (1770-1827) nemački kompozitor, otpustio je bez razmišljanja služavku kada je saznao da ga je slagala. Prijateljica koja mu je služavku preporučila pokušala je da ubedi kompozitora da čini veliku grešku i da je ta žena poštena i vredna, ali da nije slagala u nameri da mu naudi. Betovenov dnevnik inače je bio prepun zabeleški o kuvaricama koje su bežale glavom bez obzira iz njegove kuće...
–Onaj koji izrekne laž nema čisto srce – objasnio je Betoven prijateljici. –A ko nema čisto srce, ne može da skuva ni čistu čorbu!